Majski ples

U beloj košulji i sa očima koje na ples mame

na brežuljku stasiti mladići se kočopere

a devojke iz doline,

kudrave, šarene devojke

prema gore se vrte, bubre,

kukovima tresu.

Nebo vrući vetrovi grebu.

Maj je. Skutaste, očima bulke šarane livade.

Sila! Svetlost!

I u tom svetlu

nad bulkama gibak, neobuzdan ples.

Ukrug-ukrug…

Pljušti zemlja.

Ukrug-ukrug…

Iz crvenih, šarenih vrata mladosti

opijene plamene ptice prema suncu lete.

Sevajuće blokove mesa goluždravci zelenim očima žderu.

Ukrug-ukrug…

Ruke se divljim vijuganjem protežu.

Čela su obojeno rascvala

i ispod mnogoslojnih suknji

tvrde, žive ikre

bizamski, topli mirisi se oslobađaju.

Pljušti zemlja.

Crvena-bela tela se u svetlu oka ljuljaju

i pljušti zemlja.

Suza. Skok. Klik.

Potom ništa: samo sveobuhvatna žudnja.

Pijanim, izbuljenim očima nebo još potkazuje,

u dolini ogromni buseni već se naziru

a sa brežuljka

ogladnelo, upaljeno,

u kotlinu slepi, isprepleteni parovi

se kotrljaju.