Ikar

Jesi li video strminu? Krasan zamah? Koliko god puta

šire se krila, nanovo nemoguće - - -

kad prasne statika –

Jer je i savršenstvo nacrtanih krugova više

od dopusta vida i od Dečakovog krika

baš sad ogrebano nebo - -

Neispisani prostor, crta koja prostiranje čeka,

sa svih strana omeđen okean što

nikad neće promašiti - -

Ni visina, niti krematorij Sunca, niti slavoljublje neće ga

razbiti. Sa raspršenim uzdahom poslednje čulo

u anđeosko ogledalo trgne. Luk, obla-sena savršenstva,

od dijamanta tvrđa prevara,

čedna gravitacija.

Na kraju je potpuna povorka: u oblacima stoletna blaga kiša,

od plime vremena izrasla vrtoglavica i sve što

gore pada, modra tišina - -

Pusti ga. Sve nas pusti.

Uzdiže se galeb. Noć spira napuštena obala.