98 (Grad je to…)

Grad je to gde se napušteno živi i zemlju snova čađ pokriva

tu te niko ne pita i na tvoja pitanja ne odgovaraju

o joj joj ispred crnog kružnog zida sam stojiš

na nebu prolazak karavana vidiš suknje žena i sa ogromnim mehovima na leđima brkate bivole

iznad tebe dronjci uspomena vijore i ne možeš im okrenuti leđa

dođi dođi idemo do mora i usput potražićemo tvoju draganu koja sad na ovoj zemlji sa detetom ispod srca kao beskućnica luta

dođi dođi naćićemo nju tamo na obali mora kako vitku belu nogu u velikoj plavoj vodi pere

ili možda tamo ispred pastira sedi ko stado na mršavim brdskim livadama gajdanjem napaša

ne pitam dal si siroče napušten roditelj okamenjeno drvo ili pas čuvar bez gazde

ni ja sam ne znam ko sam i osim te pesme koju sad tebi pevam ništa nemam

otkini komad mog hleba pij iz moje čuture pa dođi

zaboravi draganu kao što sam i ja zaboravio

to je naša sudbina

ali nemoj plakati nemoj

zašto bi i plakao

mi ne lenčarimo i protivno izgledu nismo sami

u milijunskim gomilama radimo u gradovima porodice osnujemo i našim posetiocima lekovitu toplinu i svežu čistotu darujemo.