Keď sa moje bytie potopí,

Kad stvarnost moja zauvek nestane,

kto sa husliam svrčkov udiví?

kome će svirati cvrčak sa grane?

Kto šedej vetve oheň vdýchne?

Čiji će dah grejati zamrzlo drveće?

Kto sa na dúhu vypne?

Kome će duga biti raspeće?

A kto jak mäkkú hrudu v plači-

Ko će topiti kamene

objať bedrá skaly stačí?

gromade do livade meke?

Komu sa vlasy a tepny v stene

Ko će gledati te kose, žile

vrastené hýčkať chce?

iz tvrdog zida izvirile?

Kto zbesilým vieram

I opustošenim nadama

postaví z kliatieb chrám?

iz kletvi ko će zidati hram?

Keď sa moje bytie potopí,

Kad stvarnost moja zauvek nestane,

kto potom supa odplaší!

ko će tad plašiti zlokobne vrane!

A kto prenesie držiac v zuboch

Na drugu obalu ko će još smeti

Lásku vzývajúcu sa v druhých brehoch!

držeći zubima Ljubav preneti!