Неделю я брожу в тумане,
O mami već nedelju dana
все время думаю о маме,
mislim tako od jutra rana.
как на чердак с большой корзиной
Sa korpom što joj u krilu stenje
она по лестнице скользила.
revnosno se na tavan penje.
А я был прост и откровенен,
Al΄ ja sam još iskren čovek bio,
орал, вопил с завидным рвеньем:
urlikao sam i molio,
пускай она белье забросит,
nek drugom da rublje sred pene,
пускай меня в корзине носит.
nek na tavan ponese mene.
Она молчала и устало
Ona je nemo prostirala,
все на чердак белье таскала.
nije me čak ni pogledala,
Белье шуршало и взлетало,
a rublje se šušteći vine
блестело, прядало, дышало.
blistavobelo u visine.
Теперь бы я держался скромно –
Kasno je već za plač, a možda sam kriv
я вижу, как она огромна:
što tek sad vidim kakv je ona div:
ее волос на небе пряди
kosa joj se na nebu vije,
и синьки цвет в небесной глади.
a plavilo po azuru lije.