Čokonaj

Čokonaj i jedan kalvinistički fratar

Behu ko dva rođena brata.

Jednom onaj iz Debrecina šmugnu

I pred brata stade dokona:

Pio bih, pajtaš! tako viknu

Vitez Mihalj Čokonaj.

“No, kad ti se već pije, piće se,

Za tebe vina negde naći će se,

Ako ne drugde, u podrumu,

Mnoge su bačve dole, znaj!”

To reče popa a s njim siđe

Vitez Mihalj Čokonaj.

“Ора, no, brajko!” viknu popa

Kako iz bačve izbi pampur;

“Тrk po slavinu! gore mi osta,

Trk, brale, i nešto već dokonaj”

Na to polete kao iz topa

Vitez Mihalj Čokonaj.

Oprezan, popa dlan stavi na

Rupu, pa čeka da stigne slavina.

Al čep ne stiže, pa popa gunđa:

“Ama kud ga odnese đavo,

Gde se dovraga dede onaj

Vitez Mihalj Čokonaj?”

Ne mogavši više da čeka čep,

Ostavi bačvu (vino isteče),

Iz podruma se u kuću pope,

Al gore nikog ne nađe taj.

Stigao je tek u kasno veče

Vitez Mihalj Čokonaj.

Evo u čemu beše cela stvar:

Tražio je gore slavinu, ljut,

Pretražio je i najmanji kut,

Al nigde čepa, a čeka ga onaj,

Pa po pampur u komšiluk ode

Vitez Mihalj Čokonaj.

U susedstvu beše neki pir,

Pa izneše preda nj ića i pića,

A on se vina i jela dokopaj;

Pa uz pesmu i zvuke tambure

Zaboravi začas popove, pampure,

Vitez Mihalj Čokonaj.