Patnja u Ravensbriku

Istupi iz redova,

zastade u mukloj tišini,

poput projekcirane slike trepta

odelo i glava osuđenika.

Zastrašujuće sam je,

vide mu se pore,

sve što ima ogromno je,

sve što ima sićušno je.

I nema dalje. Ostalo je,

ostalo je bilo samo toliko,

pre no što se srušio

viknuti zaboravio.

1959