Godine godine

šezdesetdruga, kad to

napiše, već je prošla, iza njega je

šta pogledajući unazad polovi

da bude neko ko će mladalački

jednu ćelavu glavu javno izložiti.

(jedan savremenik baš u to vreme

napisao „živeću li još dvostruko? ta

sumnja zatvara, ta sumnja otvara.“) ni

sam više ne zna, nakon što su doživeli,

dal će polovinu polovine doživeti,

i da ima budućnosti zbog čega bi

još ostao... sagne glavu ispred

onoga što će biti, mrmljajući može

doći starost, pa još uvek dosta nije –

jer dok telo živi duša ne veruje

u ono što zna: život prođe.