Duet iz Venecije

odnosno amorela sladoled krvi

Muž

Bio sam juvelir Bepo

bisere lepše od mene

u zlato niko nije optočio

u žal žena me je odnela

Sa podozrenjem pratio nju

kad je žurno presecala Merkato

i u neku zloglasnu kuću

bludnih opatica ušuljala uz zid

skrivajući revnosno nju pratio

pa tako sam u tu kuću ušao

kao neko koga žudnja žari

i s tom namerom prešao prag

gde zaljubljeno mladića grlila

bodež na osvetu spremno vadio

kad se oko mene nebo rasprsnulo

Supruga

Mene je neobičan mladić čarao

na braun obrazu krotko rumenilo sjalo

kad me je garnim očima sanjara

pogledom pun čežnje pogledao

Više puta sam se s njim u vatri

stapala dok moj suprug Bepo

postao sumnjičav i za nama šunjajući

spremno na ubistvo na nas nasrnuo

U ruci s bodežom se približio

al moj junak svojim koltom

među očima ga je pogodio

Po nas X-ovi došli letela sablja

i njegova krv na nebo šiktala

Gospodaru Neba, svoju sirotu Monu ne ostavi!