Crtež u pesku

Istraživajući rub duge pustinje kružimo

rečima u stidljive elipse pretvarajuće krugove crtamo

u vlastitu graju utopljeno

i od sunčevih zraka šta iz daljine prže oslepljeno

protiv na bubno opno zalepljenog mraka se borimo

naši kamilari: neosenčenu veru! – od svakoga

tako zahtevaju

maske strahom oprženih lica pozdravljaju

i one koji ne pozdravljaju proklinjamo

duh i za vreme sna nas obilazi

i nema takvog greha

što ne bi učinili zbog jednog oporog osmeha

tu u sivilu na našim peskom poduprenim podijima

zamišljena stvarnost vrvi

trava

drvo

pupoljak

cvet

večna istina flore

korenje

peteljka

grana i

list

i baš zbog toga odavde već otići bežati nikad nikome

dakle: to

samo to nikad ne shvatamo

jer ipak i mi negde pripadamo

naš put elipsa duge pustinje crta