Znaj, tamo sam ostala

I.

Nekada, nekada

u žamoru potoka

u svežini korita

bosa sam hodala –

što sam to ostavila?

znaj, tamo sam ostala,

u valjanju belutka

u letnjem koritu potoka,

na stoletnim stenama

plačući sedim, sama,

u svet sam oterana

al’ sam tamo prikovana – –

protivnici smo, ali

znaj, kad odgovor kasni,

kad nas ćutnja razdvaja,

razum dvojnost svladava:

sebe sam sažimala

ali i pokazala,

sebe, koju tu znaju,

čednu, koju tu ne poznaju – –

II.

Sramota i ruglo

mogu mi nabrati čelo

dok suton vatra nagriza – – –

mene daleko vrelo

smiruje u sumraku,

srce mi je o pliš travnjaka

obrisana čista sablja,

kupala me je jutarnja

rosa, vera klesala,

nek budem mač i naslada – – –