započeta lepota. Pravila slikanja ikona

„...donose vest, šta je na drugoj strani tela.”

(Pavel Florenski)

(i, Pokušaji fra Angelika)

sa svakim novim i novim Hristom koga

u tišini manastira na zidove razapnem,

njegovu patnju na krstu opet i opet proživljavam,

samo preko magle mojih suza vidim kako

se rodi. kako putem tragova moga kista,

ponovo i ponovo hristos na samrti se rodi.

(ii, Unutrašnji monolog Rubljova)

zbog nas se smeje bog, kat-kad i plače. ikona je razbijen prozor

za večnost, njena mutnoća, sve do groba, vreme prekriva.

gola stabla vidiš, dalekovodove koji nebo presecaju,

dimnjake i krovove. počneš, boje grebeš.

plavet vidiš, sjajne dalekovodove koji drva presecaju,

brojiš dane. bog plače, bog se smeje. započne,

ali mesto tebe

ništa ne završi.

(iii, Nedoumice Rafaela Santija)

nezavršena slika Madone na slikarskom stalku

nasuprot kreveta svako veče tamnim sjajem oživi.

zaboravljen san

nikad se ne završi.