U sablje obučen tulipan

U sablje obučen tulipane,

u tvoju crvenu senku se srušio,

srebrnim talirima svoje patnje

u vedro lupanje srca cveća,

šumu mojih minuta zapalila;

iznad džbunova vatre iz dima

klesane ptice krstare,

krilima od dima

na tarabe oblaka slete,

iz iskre kovane kljunove

širom krik otvara, u šumi

plamtećih minuta dečak sa krunom gara

se muči, u crnoj zdeli krv

klobuča: krv neprospavanih

noći, otvori sobu tvog pehara,

svirepo vreme goni, mene,

na dvorištu patnje propinjajućeg

suvog stabla, protiv

moje ljubavi se naoružavaš,

u sablje se oblačiš, tulipane?