(treptaj belutaka)*

Nedostaje slepo blistanje srca. Kako je on pisao.

Brat je bio svakom belutku. Meteoritu i

asteroidu. Zaljubljenik je u ohladnelu svetlost,

u zvezde. Zbog mnoštva ovozemaljskih

poteškoća u svojoj tuzi preselio se. Tamo.

Odakle je došao. Pre otelovljenja. Mandat

mu je istekao. Osamdeset tri godine se držao,

možda među umetnim satelitima i planetama

i on je dom našao. Ostaje poluprazna čaša,

neprekidan tih treptaj belutaka, molitva.

*Janošu Čokiču (pesnik, 1928 – 2011)