Trećeg dana počeo je padati sneg

Prvi dan bio je zato dobar

jer sam mogao sve zaboraviti;

drugog dana pak svega se mogao setiti.

A trećeg dana počeo je padati sneg.

I rodila se slutnja,

od sad će stalno padati,

od tvog čela do usta,

od usta do njedra,

duž čitavog tvog tela,

duž čitavog mog bivstvovanja.

Snežiće tavanica, telefonska slušalica,

ako podignem,

obrisi neba iz dečačkog doba, ako se osvrnem.

Među zapelim drvećem i zapelim stogovima

samo avet snega luta,

naslanja se na zatamnjena polja,

okruni begunce rata.

I već sam znao, neću biti sam,

gde god se budem kretao, pratiće me sneg,

sestće pored mene u vozu,

prelaziće sa mnom more,

u noć zadimljenih autoguma i bezvazduđnih

gradova

osloviće me na mom maternjem jeziku

i zemlje će mi osvojiti,

jer osvojiti zemlju

ti si htela

i kad već ni grudu neću imati, jer neću imati

snagu o njoj govoriti

zatvoriću se u ovo sneženje,

kao neko ko belu košulju obuče,

belu košulju zadnjeg dana.