Senka smrti 5.

Pobuna

– pa pokaži da nije istina,

pa nije istina, nikad nije ni bila

da život crkne i

nije istina da je mrtvac mrtav,

nije istina, ne, ne, nikad nije ni bila

da si gola rana, oslepljeno

oko, svezana ruka, mutav

služitelj ko nezgrapno trpi gorku

sudbu;

pokaži: nije istina

da si rođen za bič psa,

da te besna zima kida,

da ti živu na glavu oblak

sruči, da te kad sustiže sumrak

nemaš ni toliko snage

da bi zbacio klompe habane;

pa pokaži da nije istina

da te može otpisati prčevit

zamah jedne ruke; da ne vrediš

ni toliko koliko uš, pas,

odbačen đon čizme;

pokaži da muku, nedaću

možeš za gušu uhvatiti, i,

ako ništa drugo pa hrabru,

slobodnu smrt dobiješ za tu

robovsku kob u kojem su

ti sve oduzeli i srce ti kida

kao mačak pticu,

neobuzdana pomama;

sruši bodežima kićene spomenike

krvom opijenih bogova,

pokaži, pokaži da

dok ti u žilama krv kola,

u živcima tegoba,

ne dozvoljavaš, ne dozvoljavaš iz prkosa

da osiljena sramota

može na izgrađenoj gomili razvale

neozleđeno stolovati;

pokaži, pokaži da

je um, snaga, hrabrost tvoja,

da je budućnost tvoja sudbina,

da budućnosti uvek ima,

pa pokaži da

čvrsto vladaš nad krvoločnim slugama,

sudija si im: sudi – opominju

u krv kvašene lešine,

o zid udarene bebe,

osakaćene, jalove žene

uškopljeni muškarci

i u krvi valjani beskonačni trenuci –

– koliko, koliko avetskih glasova

mrtvaca urla, šušti - - -

čelično ohrabrenje (i utehu,

ako treba) to daje da pokažeš –

pa pokaži da nije istina

pa nije istina, nikad nije ni bila

da život crkne i

nije istina da je mrtvac mrtav –