Prisećanje trubadura na jednog kralja

„Prema kazivanju Proricanja u to podne je stigao; sem Njega senku niko i ništa nije bacio. Niti oči, niti Zemlja nisu verovali da mračan manjak u stoosam pravaca se proteže. Znali smo, preko krvi livade od bulki je gazio; tek tad smo skupili hrabrost da ga pogledamo, kad je glavu digao.

Tri jahača su ga pratili. Kao kod Sinova Orlova u rukama su u snop zbijenu bradvu držali. Prepoznali smo ga: u mantilu boje krvi bio je On; od smotka obećani Kralj Karmažin. Jedino Proricanje odavno je najavio: stat će Sunce na nebu; izostat će sumrak. Tad je zamahnuo, ušutio; i stigla je noć.

Predmeti su bili kod njega; sjajni, tajanstveni predmeti koji nisu mogli biti pravljeni od  ljudske ruke. Rekao je: ime tih predmeta ništa drugo no Knjiga. I još je dodao, u tim predmetima je začetak sveta; božanstvene nagoveštaje skrivaju, pomoću njih se stvara sve postojeće. Mada su znaci tih predmeta ličili na svetost Smotaka i Proricanje, živima još ništa nije tako bolelo – te prljavštine čovek ne može taknuti; nema veze s njima. I svetlost dana je video tu sramotu; ipak nije se raspala. Verovatno: protiv nje – možda – ni sam Svevišnji Bog ne bi znao ništa učiniti.

Jer istina je: iznad svega je želeo, priželjkivao istinu; zato je bila tako kratka, krvavava i nepravedna njegova vladavina. Na koncu hteli smo Ga uništiti, ali pre toga su u noć Tri Meseca nasrnuli na nas crni kentauri; a Kralj je nestao. Niko ništa nije video; niko ništa nije razumeo. Mada je Proricanje obećao: bit će On vladar Zemlje – ali nešto drugo nije. Možda je znao da bi ga dokrajčili, zato je nestao. Verujemo, mrtav je. Ako bi živeo, zarazio bi svet. Smotak Proricanja smo sakrili. Hteli smo spaliti; ali nikakva vatra da ga uništi. Tamo su u opljačkanoj palati; nije se našlo ni jednog čoveka nit nekog drugog stvora, ko bi makar i pogled smeo baciti na njih.”

Toliko je rekao posle velike bitke zatočenik, matori trubadur. A pobednik je tako govorio: „Nije umro. Vreme mu duguje još. Verujem, ciljevi mu nisu bili shvaćeni. U drugom pravcu smera Stvaranje u odnosu na mog prijatelja, Kralja. A ti, starče, ostat ćeš sa mnom. Naravno, Smotke i Knjige zadržat ću za sebe; naposletku ja sam ih našao i sudba će im o meni ovisiti” – rekao je Moćnik danaca, kralj Vinlanda i Daleke Tule, Crni Hamlet.