Prolog

Kako bi se mogao nazvati ono

stanje, kad čovek tako oseća

da mu kleveta polako

lobanju razdire?

„Kao šum velikih voda“

Razmrvljen mozak mi je to društvo u

propadanju.

Da sam niko i ništa stalno

dobacuju.

Ipak nastavljam svoju pesmu

suludu.

Više ne pazim,

Snagu izgubio,

Neznatne su moje želje,

Voli me, sitna moja ženico.

Injem posuto čelo moje

Patnjom je prekriven.

Telo mi razdire,

Grob je nesmiljen.

Poljubi me, ljubo moja,

Tvoja je moj oganj.

Neka nebo zapali

Čitav moj mal.