Ponovo lavirint

Spojiti kraj sa krajem, to je bilo teško.

I pre toga dočekati da se pojavi žena

i onu ženu prepoznati, to je bilo teško:

lice joj nešto nabreklo, hod nesiguran postao.

Kako se predstavila, njeno rukovanje je

nedokučiv bio. Privid sna opomenula, reče on,

da bi se vratila. Privid sna, reče ona

i crven smotuljak ravnodušno predala.

On nije stao do zadnje odaje.

Nit je dotle dosezala. Memljivu zemlju osetio,

vonj, stezanje nemana, što se iz skrovišta

izbija. Ali u uglu, u svetlu baklje,

samo gomilu kostiju našao. I na zidovima

osušene mrlje krvi. Tragove tuče.

Seo i čekao. Nemana. I što je još teško bilo:

pre no što se baklja ugasila, nit je

zapalio. On je zapalio nit.