Poslednja žalopojka

Tvoju smrt koliko puta ću još sanjati,

koliko puta ću još sanjati?

Ista scena, tek druga dekoracija,

koliko puta ću sanjati, ne to da te je sudba stigla,

koliko puta ću sanjati, kako se spremaš,

ležiš ili koračaš, ili pak na rubu kreveta se vrzmaš,

deliš savete i zapovesti,

šta kako da se radi, kad te više neće biti.

Ustvari nije tako bilo, ali noću uobrazilja

stvarnost uvek korigira.

Znam, stidiš se jer si se plašila, ali čovek je već takav,

dobro si radila, veruj mi, ispraviti bilo šta ne trebaš.

Da umireš svaku noć, ponovo gledati što mi treba?

Da bol stiša ili da još više pojača?

Volim te, majko, dobro znaš, samo sam malo više popila,

molim te, nemoj mi se više u snovima vraćati !