Pesma o zakonima

Dugo sam samo zato pisala

da bi mesto u redu imala

i da ne bi na neki način postala suvišna,

kao čadžavo staklo petrolejke

što je – u električnoj rasveti – na ormaru leži.

Samo sam kasnije shvatila

da ne trebam se truditi,

nema tako bezvrednog života, koju opravdati treba,

i ako znam oglasiti se, onda o tome da govorim,

o tome, da život moć i poniznost daruje,

koja je sama sebi bremenita i nov život stvara,

i smrt na ovoj zemaljskoj kugli samo

zbog rođenja postoji.

Sokovi u travi, drvetu

prema

vlastitim zakonima kruže.

Cvet ne greši;

zalutalog insekta proguta,

ako gutati treba.

Priroda ne kazni,

niti diže,

samo svoj posao vrši,

vrši, što vršiti mora.

Zgazi te, ako ju ometeš.

Ali ako dopustiš

da reka teče

gde teći treba,

na leđa te uzme i nosi,

ravnodušno.

Sve je to jednostavno:

zakone

treba poznavati.

(1958)