Ovo jutro

Ovo jutro ispred mene tako se pojavio,

kao u travu sakriveno uskrsno jaje.

Danas nigde redova sudbe.

Kafa, cigara su proletne.

Pero pitomim lavežom tražio mesto u mojoj

šaci, a u naručju sveska – ona napola ispisana.

Pukotinu između juče i sutra ta poklon-nedelja četvrtka rastisne, upotpuni.

Vani zvuk tramvaja, glasanje vrabaca,

kao kad god pre, ubuduće,

ali sad prema meni pastelnim bojama klize,

ostavljajući mudre upite,

tek pustim da me prožimaju,

da me sadašnjost u gornji džep stavi.

Nisi tu ovog jutra,

ipak si tu, i ruku mi držiš.