oproštaj letelice od papira

Žužani

završila se jedna nezavršena samoća

dvadesetjednu godinu iza negative

tvoje ozbiljne ljubavi čučim – u podne ciklona –

leto se odavde povlači iz svakog tvog pokreta

tuče me onesposobljavaju

ispričaću još

poslednje legende

jutarnja bubnjava

težak je sad taj red

zalud sediš u mesečevim kraterima šutnje

na ručnom zglobu zalud gledaš rane ćeretanja

više nema straha

uspomene su mi se oslobodile .

otišla si odnela si muzičare noći u tom mraku

kakva borba se sprema –

omamljena glava na tračnice se spušta –

dok stigneš gotika se do neba diže

iznad popaljenih gradova tvoje

zlatne ptice kruže

predugo sam čekao sneg

zalud poznajem bit elektriciteta

od tvog osmeha letilice od papira pravim

pri petominutnoj smrti mog pulsa u vetar ih guram

usud u kljunu goluba nit je zemlja nit je grana masline

ćute

čekaju dok

putem pora vreme ne iskrvari