Oproštaj

Pre no što mi se trag navek gubi,

Rado bih se oprostio, ljudi.

K'o zarobljenik kog put prost zove,

oproštaj promrmlja pre slobode.

Kao ptica, za kojom Jug čezne,

Ispod strehe još uči se pesme.

Šta ja jadan, bolestan da pevam,

Šta to, ljudi, ja da vam zamucam?

Možda ni ne treba reći zbogom?

Primetan nisam ni bio nikom.

Tek suza bejah, što u prah pada,

uzdah, što se k nebu oslobađa.

Poljubac, što hladan kamen sretne

Samo reč što nikom ne odjekne.

Leptir, koji za zvezdama žudi,

I pregazi ga kočijaš grubi.