Ograđivanje

Predaleko od poljupca, od Žene,

Na dlanu zemlje odmaram.

U krpe uvijena, moja nema sudbina

Milost Božji zbaci.

Sve je jedan nem, tih krik.

Noć u Dan se da u beg.

Ramena mi već četrdeset godina tereti.

Ipak što sam tako usamljen?

Preko moje sadašnjosti gluhe

Prodire borbena beda surovih zima.

Duva vetar i sam sebe duva

prah prolaženja.

......

Samo sam juče doznao da

i jedan okrugao kamen

može sam sebe kotrljati.