Na kraju sveta

Na koncu konca na kraju sveta dvoje ostali:

usamljen, usamljen čovek,

i usamljeno, usamljeno, usamljeno

čovečanstvo.

I na sav glas

vičući krenuo

čovek u čovečanstvu:

„Gde si prijatelju moj, gde si nestao?”

I na sav glas

vičući krenuo

i čovečanstvo u čoveku:

„Gde si prijatelju moj, gde si nestao?”

I tako

su se u međusobnim

šupljinama, prolazima,

pećinama

do kraja sveta ganjali.

Jer čovek

nije shvatio čovečanstvo,

i čovečanstvo

nije shvatio čoveka.