Kugle

Kao stare trošne tračnice

koje je trava prekrila,

poput gusenice leže,

u daleke krajeve ne teže:

gde se sneg beli,

gde brzi potok sanja,

gde so u snu svetli,

gde ispod četinara

šišarke šarene

i veverice vrve…

Kao stare trošne tračnice

divim se tvojim očima,

gledam dve kapi, bistre kugle

u koje je nepostojanje

tako ucrtao krug da

radost unutar tog kruga titra:

zlatokosa, slobodno lebdeća

prekrasna nevesa

sa šarenim ruhom,

bistrim sluhom,

pastirskom frulom,

uzanim strukom!

Kao stare trošne tračnice

divim se tvojim očima!

Korov kiti moje ceste,

svetla su tu ugašena!

Odbačeno stojim, sa strane

promatram daleke oblake,

obasjano plove nebom a novi

dan im novo odelo donosi!

Divim se tim oblacima

i tvojim čarnim očima:

otkuda pojava ovih tela

koje su baze promenljivog sveta?

U tim šarenim kuglama

varljiva radost kaska.

Poput dečjih balona te dve

kugle pred nama lebde!

I da im se tanana nit prekine:

ko zna kuda, kuda bi utekle?