Lebdeći kraj

Na granama obale,

zapinje voda

jezero je sad zeleni list palme;

tvoj osmeh pak sa brda kotrljajući

vetar – leluja, poigrava se.

Iz praznine brod se pojavi,

poput radosne poruke dolazi.

Sedi

licem u lice sa vasionom,

ispod ptice lelujave grane

i zaboravi tvoje bledo ime.

Nemoj se sećati

nemoj se nadati:

na taj način stvori vreme za ljubav.

Žuti vihor plodova u blizini

tvog sazrelog tela se nalazi;

prodaj sebe za uzdah što

ti je na oko doleteo:

zbog tvoje volje se ruše bazaltni stubovi

okamenjog plamena.