Labudova pesma Folksvagena

„I sve je neka sermija, sve spoznah, jer kod bube dejstvovao, nutrinu, vanjštinu, sudbinu i istoriju, početak (sredina) mog života s njom je ispremetan... Nad bubom preletiše vremešno vreme.“ (Peter Esterhazi: Sedamnajst labudova)

„Prednji i zadnji deo vozila teško je oštećen.“

(Iz jednog austrijskog zapisnika udesa)

To što je od tebe ostalo, Bubo, nek Nebo hiljadu puta blagoslovi;

kao što mnogi vele

nisi bio na đavoljem hintovu donosioc jada

naših osam oskudnih godina:

nego sa našom golobradom svojinom

opet i opet

za nas spašena

bela anđeovska karuca,

(u savezu sa Svemogućim

spasioc sad zaista

ti bi!) ko svoju milu desnicu

nezvano halalio

da opak natamnik

ne bi ga u krv ronio,

bez koga

moje bivstvovanje na ovoj Zemlji

nije siva, sitna podsedlica,

nije ni zakašnjela, zla

zima meseca Đurđevskog,

tek smrt, smrt.