Korov

Ima trave. Danju i noću.

Juče je neko rekao: „ dođi,

dođi ovamo“, i prišao,

odmicajući na ukorovljenom tlu.

Noću se bojim. Al jutro

me i tad zagreva i ljulja

kad šutke i nepomično ležim.

Odelo mi je mekan i poznat.

Ali bez odela

mi je zima i sićušan sam.

Ako me vode, sigurno koračam.

Sam nesigurno.

Ipak u tim momentima kao da letim,

mada se bojim da ću se u travi izgubiti.