Jesenji anziks

Sa ždralovima plesati –

Šta još može biti takav?   U šutnji

se otima                         pogažena

reč.                                priča

ostaje                             u našem sećanju

sve što je početak bio:     U odškrinutim prostorima

ispod horizonta pada

u njegovim očima nevidljiva boja –

stapa se sa sumrakom     bez imena.

Tad suton                        ponovo farba

pokrete drva.

oduvek poznatu

svaku

melodiju.                         ofarbanu rečenicu

sa mramornim očima

promatra nemo popodne –

kraj je prvog dana.

Na krilima                       Kad

je svanulo                       odatle

u novo nebo                    što je

bez imena

zauvek.                          odlete.