Jubilej

„daj da se do kraja duva” (Lv 25,9)

„Godina je to sviranja na rogu.”

Nisam brojao prijašnjih sedam puta sedam.

Nisam čeznuo za njom

niti sam se plašio.

Istini za volju:

u međuvremenu katkad i zaboravio.

Šta da nazad tražim, šta da dam?

Šta mi se vraća i šta odlazi u

opravdano vlasnišvo drugih? To odmeravam

dok mi se glas roga približava.

Dal da vratim ličnu svojinu,

svoje ropstvo? I svoje gubitke

dal da ponovo steknem? Dal želim

navadu? Prepoznavanja?

Iako je glas roga blizu,

u tom trenu ni ne znam.