Ja, Ladislav Listi

O mom životu ko bi napisao roman od 250 stranica?

Potanko iznoseći svaku perverziju, crnu misu?

Neka bude beskrajno ravnodušan

i tačan poput Biblije.

Neka naslov prvog poglavlja bude:

Ladislav Listi, krvožedan sodomit.

Nek bude toliko tačan opis,

da kad naglas čitaju, neka deluje

kao čarobna frula alkimista ili iskren uzdah papiste.

Moje drugare u slasti nek po imenu spominje:

Ivicu, mladog, medenomesnatog, blondog šegrta,

mog sinovca, slugu Kristofa Jovana Listija, pepeljastog ružmarina,

Girgelu (o, koliko sam nju mamio! koliko čarolija,

odvažnih vradžbina),

prezavog, glasnog Đura Dudaša,

i nebesku ametistu,

lepotu iz Petrovgrada, naravno.

Potom treba jedno poglavlje o čedomorstvima

(bilo je nekoliko),

medije, potomstvo tako nešto interesira

i svako tepanje u bezgraničan krik začini.

Nemoj zaboraviti

ni drolje Beča i Bratislave, rezbarijama ilustriraj

ovo poglavlje, sa bezbroj butina,

neka se iz svega vonj širi, vetar bolesti,

te prema redu alkimije vrste slasti tajnim znacima označi,

u kojima ustvari udela nikad nisam imao.

Ja, Ladislav Listi, patriot sodomit,

to vam ostavljam: sačuvajte u mislima

bilo koje poglavlje mog životopisa,

i kao što sam ja crnog petla u podnožje raspeća,

svoje živote u moj grob ukopajte,

i ako ste u meni, u ogromnom, baroknom zamku pet osetila

dovedeni u iskušenje, ni zbog čega drugog nemojte se stiditi

sem bedne poniznosti.

Napiši: bio sam Zrinski, pesnik Mađarskog Marsa,

isti on u vrućoj ljubavi,

i prerastao ga kao delo htenje.

Laže ko nešto drugo tvrdi

i ništa ne zna o porukama Jupitera.

Knjiga nek i na moje zasluge osvrne, ako treba, nek laže,

katalog vrlina tad je lep

ako je u potpunosti nerealan, a drugačiji ni ne može biti,

što više skrati, apostrofiraj,

ako treba, škopi, kao konja.

Završi nekako,

napiši da su mi u Beču odrubili glavu,

na nekom velikom trgu jer lažnog novca kovao,

u prvom redu moje ljubavi plakale, svećem

uličarke iz Beča došle, i nebo se prosvetlilo,

pa velike, dosadne,

crne vrane preplavile

i u užasnom gračanju ništa se nije čulo.

Ovo je sasvim dovoljno,

nemoj se novim idejama zamarati,

a ako ipak: i otrovao sam,

s mojom krvlju koja je pod palošem iscurila,

demoni su se rodili i dve device ugušili.

Jok, to ne bi poverovali.

Ili ipak?