Jadrasnka elegija

Mojim roditeljima

“Kad bi kriknuo, iz redova anđela

ko bi me čuo...?

Rajner Marija Rilke: Prva devinska elegija

Na lotu „bubamara“

petaka

sam dobila

ali moja radost

kratkog veka je bila,

jer danima i noćima

samo ste me iskušavali:

ti oče moj dečačkog izgleda

sa očima kumina,

odmah posle  prebolele

upale pluća

sa samosvesnim omehom

u mornarskom odelu

skoro pedeset godina

kasnije u kukovima

sa čavlima,

ali ushićeno:

more, more.

I ti, majko moja,

lepotico Matulja

i leta šezdesetšeste

miljenice

dvojezične matrone Voloske,

statuo Leta,

u brocu si izlivena,

dok me je Sunce

tek jedva, ako uopšte

opržilo.

Juče sam već plivala –

kao da ste vi

daleko odbačenih krila

paru odavno

razdvojenih školjki,

prodoran miris

vode po rusalki

zajedno sa mnom udisali.

„kad bi kriknula...“

možda bi voda u vidu tihog

„Non omnis moriar”-a odgovor dao.

Malinska, 26. jula 2010.