In memoriam P. T.

Sve više je mog neopozivog prošlog vremena.

Sve više je onih, koji više ne postoje.

u crkvi mog rodnog sela

tokom iskopavanja

mnogo što šta su našli

važni ljudi su

u svojim grobovima

tokom više stoleća

odmarali

i sad iz kostiju medalja

otpadaka zapisa

samo se nagađa

šta su budućim pokolenjima

poručili

šta si ti sa sobom poneo

što si se toliko žurio

pa ovde su samo tvoje napisane pesme

ostale

i svaku

još nenapisanu

si sa sobom poneo

koju niko

nikad

osim tebe

napisati ne može

više niko

nikad

ne može naći

nema te iskopine

i šta

sve još postoji

što

je s tobom otišlo

sazreva vino od gljiva

tamo preko

a mi s ove strane

dalje radimo

ali više nije isto

nisam te previše

poznavala

ali možda

ipak

verujem

da je bilo moguće

sasvim na kraju

sigurno bi

gregoriana

slušao

ali sad već

tamo preko

znalačkim očima

gledaš

kušaš

ono nikad-nije-postojao

kristalno čisto

nebesko

vino od gljiva