Brodski-triptih

U spomen Josifa Brodskog i Ištvana Bake

I

Nobelovac sa mačkom

(Povodom portreta Josifa Brodskog)

Priznanje si dobio,

ali mnoštvo rana

preživele žuljeve

tvojih dlanova ponovo

ne baršun časti obavija, ne;

samo ta mala mačka

koju si na štokholmskoj slici

otužno milovao,

u krilo tvojih prstiju

poput Murjonke se uvukla,

(kao da je ruska mačka,

sasvim takva!)

velim jedino ona je

mogla biti tvoja sudba,

tamo u hladnim, hlapljivim,

frakom kićenim danima slave.

II

Poslednja poruka Dide

„Lavinija već pored mene spava,

sa tvrđim mišićima od tebe je mlađa,

ali vatra koja iz mesa oltar čara

u njoj plamtila nije nikada.“

Ištvan Baka: Enej i Didona

Vidim, Lavinija ti je već dosadila

i svaka tvoja ćelija mene,

Didonu zove.

Mene, koja nisam više

ždrebe prve trave, ali sam

prispeće

i jesam rastanak,

ja sam ta koja je tako volela

sina Troje

da mu slanom vodom izgrizle krasne oči

i iz daljine će namučiti saznanje

da me videti nikad više neće.

Plače ispod mene lomača,

ti, ljubavi moja, sa mom izgaraš.

Makar ti telo ostaje, sa mnom izgaraš;

jesi vlastita prazna, hladna ljuska.

III

Elegija za Josifa Brodskog

„Džon Don je zaspao. Spava i pesma,

Slika, ritam. Nit se užari, niti tutnji,

Sve se stiša...”

Josif Brodski: Velika elegija za Džon Dona

Josif Brodski je zaspao.

Kolevka mu je vetrom grizen grad sa dva naziva,

Neva izrugivana kćerka

a grobnica valovima grizen presto vladara.

Lutanjima probodenim čipkastim srcem

(poput venecijanskih rešetaka krasnim srcem!)

svet je – na brzinu – napustio,

ali eto, dva anđela-pesnikinje, Ana i Marina

su ga odmah počele dadiljati, preko, tamo.

(Da, ruski je njihov anđeoski jezik!)

Pa stigao je i njegov brat pesnik Odn

u ruci neboplavu encian-utehu donevši.

Na kraju Rilke je došao

da na predelima Hada od čemera prerano

istrošenog stvorenja dostojno pozdravi.

(Ako on govori, takođe i Nemac anđeosku,

mekanu dikciju koristi!)

Josif Brodski je zaspao.

Ali su ga preko četvorica budili,

učili ga da smrt zaboravi

i da od njih dobro vaskrsnuće uči.

Josif Brodski je zaspao.

Ali ga pusto grlo groba nije progutao,

jer su ga oni čekali, četvorica.

Četvorica koje je – on, učenik – tu, na zemlji

verno-nevernički, sa krasnim i isključivim

rečima toliko puta opovrgao.