Adađo

Lete divlje guske, lete,

zatvara se behar maslačka,

starica zavežljaja nosi,

daleko je pošla moja dragana.

Dal da upitam staricu:

kuda, kuda je moja dragana krenula?

Samo za divlje guske je vidljiva –

o njoj samo bi maslačak mogao da priča.

Nebo je zbog tvog poljupca plav,

drvo je zbog boje tvoga oka zelen.

Bez tebe je prazan svaki ram

i čitav svet je slep.

Nedavno mi je u vrt jedan dečak ušao,

u korpi voće doneo.

Poput sunčevih zraka u plavom odelu došao,

setih se tvoje plave haljine.

Svod vrata mu je otkriven bio...

smeškao se...dugo gledao...

Voće je doneo. Kiseli su bili,

upitaj ptice, gde je.

Nebo je zbog tvog poljupca plav,

drvo je zbog boje tvoga oka zelen.

Bez tebe je prazan svaki ram

i čitav svet je slep.

Kako dugo nisam video tvoje oči!

i probudivši se jedne noći

sa busena dva otrvna boba me

promatra, tama iz tame.

Kako sam sretan bio s tobom!

i na putu prema meni debeljko došao,

njegova struka mi je široka bila,

moja tuga mu je široka bila.

Nebo je zbog tvog poljupca plav,

drvo je zbog boje tvoga oka zelen.

Bez tebe je prazan svaki ram

i čitav svet je slep.