17 (Tad su sa neba…)

Tad su sa neba umesto suza mladi ličioci padali flaute na ostarelim kljunovima

apotekara cmizdrili i verovali smo da će se tragičan čvor

na tananon nitu našeg života razvezati

o kako li je jednom moja dobroćudna baka besedila

o gde sam li ja da vi niste pored mene na remenu za čakšire najhrabrijih još u istom trenutku su se rupe isprepletale o kisela setna bezvezna blabla o zgrtanje

i o joj sobarice sad ispod kičmi starih gospoda zlatne mamuze krijumčare

plakati viknuti kriknuti

ko bi mi se preko trnovite živice vrta približio nema dvojbe on na mravinjaku mirno sedi oslobodite potkivače lažne novinare i idiote

slonovi su ispred Pariza kao lesevi otužno i zastrašujuće zastali

Pol Kle je ustrelio akvarel-pticu

amo-tamo u vazduhu još samo pesnici i probisveti tanjurastih očiju plivaju

oni su iz mudrosti izliveni oni i na vlastitoj tlačnji prežive

brate stvarno sam ogorčen

dodaj mi ružičaste trake da bi umivaonik iznad srca privezao

na sve moramo biti spremni

u novinama je pisalo zvona su se u zemlju vratile žabe u zelenim svilenim odelima na fontane zasele a i žene svoje krasne noge u dimnjake vešale