63 (Među zgradama predgrađa…)

Među zgradama predgrađa u bratskoj zajednici sa golom devojkom i grubim psovkama provodim dane često zaželim vlastite ograde rušiti

pomisao ubod noža je tu svaki tren alka u lancu svakodnevnica

ali to što mi je u glavi nije molitva nije bol niti gorka voda razdora doticaj tvoje ruke osećam i to da će me jednom izvan one ograde gde mi cveće vene izvesti

osećam da i dobro i zlo jednako zaslužujem poklonik sam klackalice pravde

izoštrenim vidom i tvrdim rukama

usamljeno ispunjen bojama i formama te idejama stojim tu

koje o nama i zbog nas govore

onima koji me shvaćaju i onima koji me ne ne shvaćaju

o moji dani

moji večno prisutni dani iz mansarda radionica drumova

i krčmi veselih uspomena

u kom pravcu se okrenula senka na kojoj plovim

crna ili bela je ta tačka

na morima me ljujaju da povičem

šutim

spavam.