52 (Između svetlosti i senke …)

Između svetlosti i senke leži jarak što nas razdvaja katkad vidimo kako se vatra sa zemlje diže pa se na sve strane prosipa u vrtovima cveće niče

okreni ključ otvoriće se brava

ali vani na slobodnim livadama čovek ustukne vozovi se u tunelima gube

iz daleka sam umor u kostima osećam

previranje cesta

a ti na tamnim plahtama ploveće sunce

močvare bi trebalo isušiti

pitanje bez odgovora

putnika iza bregova uspomene dovode u iskušenje

jedino bi nas zmija sa zelenim očima mogla progutati

jedino zmija sa zelenim očima je ta koja ne priziva na razumno promišljanje

pokaži se užasnoj nemani koja te voli

tišina je

hvata se noć.