27 (Zubi žena)

Zubi žena gromovima su puni

prolazite li šumama setite se svojih učmalih spavaonica

ko ne bi pobedu od smrti više voleo

ipak svi mi zatvaramo ladice i odlazimo

bratska zvona patnju slave

podne je i evo sebe ponovo razumnima pokazujem

jednostavno govorim: volim reš pečen hleb

jednostavno govorim: oduzmemo jedan od onoga ko dva poseduje

jednostavno govorim: krava našeg premijera je nekad Bizmarkova znamenita tintarnica bila

prvaci udaljenosti pod žutim lovorovim vencima dolaze

cveće spava zvonici nad onesvešćenim livadama bdiju

na svoje čelo sam vatru i nezadovoljstvo svezao moji prijatelji drhte

i nisu svesni da i mi putujemo

vreme u nama crvenim svetiljkama prolazi i neko nas na drugoj obali čeka

Jakoška je lepa cura bila njena uspomena u meni živi

naboranu suknju i otvoren kaputić je nosila

ali jedne noći sa velikog mosta u reku se bacila

sad i vi krenite lepo na spavanje

supruga mi je već decu okupala jer vetar teške oblake tera ovamo možda već sutra svi mi moramo vlastite kože odbaciti