Crveni delfni me vuku

crveni delfni me vuku po garnom moru u noć

na srušenu obalu mog srca bacaju me u ponoć

i slep ću stići do tvog snovidnog doma

ali na prozoru su znaci – sečiva-vrata me čekaju

i ruke ruke ruke ruke odbijanja me guraju

pusti me napusti me šapat nečujnih glasova

ne dozvoljavaš da te povučem u doba detinjstva

moje molbe se na tvom čelu slomljenih krila muče

o neizrecivom u očima ne-može-blesak priča

da me neće biti da me neće biti na točak razapeti grohot tvrdi

naša budućnost na mrtvorođenom garnom moru lebdi

proždire je crveni at delfn koji me tegli

samotni lavež psa meni nepoznatog pozdravlja

gore hladno sjaji šalitrasto nebo pognuta mi je glava

usamljenost samice dolazi ćutim ja bivši sin bogova

tone moja Atlantida Pariz Marlot Normandia