Svima

Ako ćete me jednog dana

u šikari mojih sinjih uspomena i nemirnih čežnji naći

dobri ljudi nemojte me kamenovati.

Nisam onakav

kakvog me vi vidite.

Od vas me skriva

sena i svetlost

užareno leto i ciča zima.

I eto priznajem

sam sebe pokrivam sam sebe

ne zbog sebe nego za sebe

kao ono dete ko skrivalicu igra.

Tek treba hteti i postaješ nevidljiv

u porodici s kojom zajedno živiš

ili na ulicama trgovima

gde masa nepoznatih vrvi oko tebe

veruješ niko te ne vidi

i sam sa sobom

igraš svoju priludnu igru.

Tako i ja živim iz sveta istrgnuto

ipak svugde prisutno.

Pateći za svakoga

i boreći se za svakoga

ali nikada pokazivajući sebe na sastancima

oko sam u nisci bratske ljubavi.

Takav sam kako sam se iz posijanog semena nikao.

I zbog toga se ne sramim.

Svestan sam ruke su mi čiste

jezik mi ne odaje prijatelje

ne zaboravljam svoje pokojnike

a to što vi me u drukčijem svetlu vidite

neka bude

ali molim vas

dobri ljudi

ako ćete me u šikari mojih sinjih uspomena i nemirnih čežnji naći

nemojte me kamenovati.