Priče letelice od papira 1.

oči su nam komadi oslepljenog fotopapira ali video sam

kako si se u vrtešku vezala –

„što zamišljamo uvek se drukčije događa”

nad mnom sve više zarđalih zvezda - -

hiljadudevetsoosamdesetčetvrte

sve ispočetka učimo –

(to nije kafana to nije Pariz)

besmislena je svaka formulacija

sve je izgubljeno što se izgubiti može –

kad sam se brijajući zapanjujući konstatirao:

kao da se izmičem iz ogledala - -

mart je sedamnajsti

pevušim     premetam se     ne pijem

tako si me našla

nekako slučajno –              neizmisliva

noć - -

dve skale iznad tišine