Pesma pasa

Zavija mećava,

Svod oblaci skriše;

Pljušte naizmence

Snegovi i kiše.

A šta nas se tiče

Ovo vreme pasje

Milostiv gospodar

Zaklonio nas je.

Ni glad nas ne mori,

Kad se gazda gosti,

Ostaće i za nas

Otpaci i kosti.

Bič doduše zvizne

I otvara kraste,

Njegov pucanj boli,

Al pseća kost sraste,

Bes kad gazdu mine

Zvaće k sebi doge,

Lizaćemo srećni

Blažene mu noge!