Stado Boga Marsa

(Posle bitke)

Iznureni vojnici rastrojenih očiju

na beskrajnoj granici u buketu su stajali.

Šest sati je i hladan večernji vetar žalost prostire.

U zbijene kolone postrojeni vojnici

preko divljih, glibavih polja krenuli.

Nepregledni vijugavi redovi se trzaju

i tu i tamo još njihovo čelično oružje zablista.

Iznad njih bučne, garave ptice

prema zapadu lete gde se sunce u gustim oblacima skriva.

Od njih poput otužne, stidljive device sunce se sakrilo.

Njihov put nije praćen zvezdanim nebom.

Sa dalekih brežuljaka skarlatne, opalne

i tirkizne oči stražara u prostor bulje.

Negde bogati točkovi bornih kola

sviraju...

Al tu u gluhom katranu novembarska tišina sedi

a pale borce sumorno nebo srebrnim

bičem kiše budi.

oktobar 1914.