Euridika

Dušo, reci, koliko patnje možeš podneti?

A ti, drug mog duha, zbog koga sam se

gazeći tvrdu koru zemlje survala

tri puta dole u dubinu tame –

zbog mene koliko patnje možeš podneti?

Izbljuvana iz grotla sramote

iz beznadnog, užarenog peska

tvoga bespuća, srušila sam se

u gorko-slani vir uzburkanog mora

tvoja patnja me je poput mora preplavila

i bol i smrt su do kosti prodrli.

Nežna pesma, tihi potok frule da l’ će

povratak doneti? Jer tebe je moja

tamna smrt poput mora preplavila.

Da l’ ćeš me nazad dovesti? Živ do dna

pakla si tonuo da bi me snagom

tihe pesme izbavio, mene, koja

je u tebi živela, umrla i potonula

zbog mene koliko patnje možeš podneti?