Etida bede

Čeka te prividan miris

koraka, zabluda,

kad u jazu tvog pogleda

mnogoslojni

beskičmenjaci

vreme ti ukradu.

Možda bez razloga

se javlja

druga, bedna strana

naše planete

i šutiš: u zabravljenim

lukovima.

Osene kružnih putanja

na boricima

spokojno snivajućih tela,

topli obrisi,

žeđ tek rojenjem

slabine možete stišati.

Čekaju te zastarašujući

treptaji

varki. Poluotoci naših ruševina

kolebljivo

se mogu tonuti.