Februar u Gedecu

Napolju drva vetar na kolenima slama.

Fućka mis se. Transilvanac o ženama priča.

Žudnju u grlu osećam:

makar s čašom da stišam.

... jer je u pravu, njegovog života zemlja i patnja

čeličali.

Lepotu reči i on oseća, a srce mu kad

ispašta:

utoliti spiranjem grla pokušava.

Užarenog sunca iza brda dim

prekriva.

Tu bi mi bilo sve lepo,

patnja me kida. Gledam Trnasivanca.

U njegovim očima pitoma svitanja,

rukom kao da zvezde hvata:

sutra od drva sad klesa.