Egy emlék

„Bio sam dobar reditelj.“

Nešto pre svoje smrti je to rekao.

(Poznati su okolnosti.)

Ne: „Bio sam sasvim dobar reditelj.“ – ovako

reče. Toliko sentimentalnosti

moglo se dozvoliti u datoj situaciji.

Otežano ustade

i dok se izlizan baršun stolice

oslobođeno od tereta ispupčio

i tokom sedenja izgužvane hlače

počele izravnati se: reče gore navedeno.

Dostojanstvo umetnosti nedostojnog života ovako sumirao.

Doduše sa friziranom skromnošću. Ali u njegovom

slučaju trebalo je duševne snage

za – upravo takav – manir.

I tempiranje rečenice, svod

– besprekoran. Dapače: sjajan!

*Pesma govori o Endri Gelert, reditelju Mađarskog Narodnog Pozorišta. Više puta je pokušao izvršiti samoubistvo, navodno prilikom jedne zamene stana pogledavši preko prozora rekao: nije dovoljno visok. Treći red u zagradi (Poznati su okolnosti) pokazuje to koliko sam vlastit položaj osećao zatvorenim da ja ustvari samo uskom prijateljskom društvu pišem. Inače je citirana rečenica najverovatnije stvarno izrečena. Iz više izvora su potvrdili. Stvarno me je zainteresiralo to da jedan režiser ustvari vlastiti Abgang režira kad je već igra u fazi život ili smrt. Dakle u gestu Andrea Gelerta osećao sam pokušaj da stvaran događaj u umetničko delo pretvori. Istovremeno i moralna snaga treba za to da neko vlastitu planiranu smrt u umetničko delo pretvori. To je za mene bilo tako nešto kao kad pehlivan na takvu žicu krene o kojoj sigurno zan da će puknuti, istovremeno i to zna da ispod njega nema mreže.

Zabeleška autora